Fondacije Konrad Adenauer i think-tank RESECO organizovali su 3. decembra 2022. godine konferenciju na temu „Posledice rata u Ukrajini na bezbednosnu arhitekturu u Jugoistočnoj Evropi“.
Jakov Devčić, direktor kancelarije Fondacije Konrad-Adenauer u Srbiji i Crnoj Gori, otvorio je konferenciju sa porukom da nas je „ruski rat u Ukrajini probudio iz sna koji je bio lepši od stvarnosti; sna o Evropi bez sukobi, o Evropi trajnog mira u kojoj na političkom nivou postoje samo vrednosti kao što su integracija, saradnja i vladavina prava a ne vladavina sile. Vidimo, nažalost, kako stari sukobi dobijaju nova čitanja i nove podele u našem regionu. Tema bezbednosti i dalje stoji kao okvir u kome je konstantno potrebno upravljati krizama. Zbog tih, na prvi pogled, teških političih i bezbednosno-političe situacije na Zapadnom Balkanu, sa partnerom RESECO okupili smo učesnike iz regiona kako bismo poslali jednu, pozitivniji sliku i poruku o Zapadnom Balkanu i njegovoj budućnosti. To ćemo pokušati da uradimo kroz tri panela kojima ćemo nastojati da pokažemo da zajednički problemi mogu imati zajedniča rešenja“.
Prvi panel: „Regionalna bezbednost Evrope: zajednički problemi i zajednička rešenja”
Govornici na panelu koji je moderirao dr Stefan Surlić bili su ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Beogradu, Anke Konrad, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, dr Jelica Minić, izvršna direktorka Albanskog instituta za međunarodne studije (AIIS), Alba Cela i Jovan Kovačić, predsedavajući East-West Bridge. “Evropska Unija je pred izazovima zbog rata u Ukrajini. Zemlje Zapadnog Balkana imaju podršku Nemačke na putu ka EU i nastavićemo da podržavamo ove države na njihovom putu ka Evropskoj uniji, u kojoj će možda biti i 36 zemalja, što svakako jeste izazov za EU“ rekla je amasadorka Konrad. “Među građanima u regionu je opala podrška i nada da ćemo ikada postati ravnopravne članice Evropske Unije, ali Evropska Unija pokreće inicijative za podsticanje ovih integracija”, naglasila je Jelica Minić. “U situaciji rata, nerazvijene države koje nemaju zaštitu moraju da naprave određeni ustupak i kompromis kako bi bile zaštićene. Potrebno je da svi budemo uključeni u rešavanje problema”, dodala je direktorka AIIS_Albania. „Jedini put ka boljoj bezbednosti i sigurnosti u regionu je put ka Evropskoj Uniji”, istakao je Jovan Kovačić.
„Dijalog jeste važan element bezbednosti unutar Evropske unije, ali moramo da razmišljamo i o novim globalnim partnerstvima sa Azijom, Afrikom, Latinskom Amerikom kako bi Unija geopolitički mogla da raste“ zaključila je Konrad.
Drugi panel – „Rat u Ukrajini: Novi koraci i stari putevi?“
O bezbednosno-političkim i ekonomskim kapacitetima regiona ali i unutrašnjim i odbrambenim mehanizmima u okviru drugog panela govorili su Bojan Elek, zamenik direktora, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Ilir Kalemaj, profesor međunarodne politike, Univerzitet New York, Tirana; Hatidža Jahić, docentkinja na Katedri za ekonomsku teoriju i politiku i rukovodilac Centra za međunarodnu saradnju, Fakultet ekonomskih nauka, Univerzitet Sarajevo i Agon Maliqi, politički analitičar, inicijator i osnivač bloga „Sbunker“, Priština. Diskusiju je moderirao Dušan Radujko, istraživač na Institutu za političke studije u Beogradu.
Treći panel – „Vojno-bezbednosna situacija i perspektive“
O perspektivama vojne neutralnosti i multilateralne orjentacije u svetlu globalne sekuritizacije nastale ratom u Ukrajini govorili su Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, kapetan bojnog broda u penziji, bivši izaslanik odbrane Republike Srbije u Londonu, Vesna Marković , bivša poslanica i zamenik predsednika Odbora za spoljne poslove i članica Srpska napredna stranka, dr Marjan Gjurovski, profesor, Institut za bezbednost odranu i mir, Filozofski fakultet UKIM Skoplje i Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, Beograd. Panel je moderirao dr Stefan Surlić, izvršni direktor RESECO i docent na Fakultetu političkih nauka, Univerzitet u Beogradu.
Konferenciju je zatvorio izvršni direktor RESECO, dr Stefan Surlić rečima Konrada Adenauera „Iako nam je nebo svima isto, horizonti su nam različiti“. Dr Surlić je dodao da se moramo pomiriti sa tim da su mnogima horizonti različiti a da jedni druge nastojimo da ubedimo da je baš naš horizont pravi. „Verujem da je članstvo u EU, bezbednost, sigurnost i vladavina prava, uređene demokratske zemlje u evropskoj porodici naroda zaista horizont pod kojim možemo biti svi zajedno“, zaključio je dr Surlić.
Na konferenciji je predstavljena i publikacija „Analize i prepruke – Upravljanje krizama na Zapadnom Balkanu: Politika. Kultura. Mediji“. Publikacija sadrži set preporuka, društveno i politički upotrebljivih analiza na različite teme iz sfere politike, kulture i medija koje su proizišle iz konsultacija radnih grupa organizovanih u periodu 2020-2022. godine.
