Povodom godišnjice puštanja u rad gasnog interkonektora Srbija-Bugarska (IBS), RESECO i Fondacija Konrad Adenauer u Beogradu, organizovali su 10. decembra 2024. godine konferenciju pod nazivom „Energetska politika Zapadnog Balkana: Energetska diversifikacija kao ključ za bezbedniju Evropu“. Na ovom događaju, stručnjaci iz regiona i Evrope razmatrali su ključna pitanja energetske bezbednosti, tranzicije i diversifikacije, sa posebnim naglaskom na izazove i perspektive Zapadnog Balkana.
Na prvom panelu “Energetska politika u svetlu geopolitičkih izazova: Dokle je stigla debata u EU?” analizirani su geopolitički izazovi energetske politike, uključujući posledice rata u Ukrajini i prilagođavanje evropskih zemalja novim dobavljačima energenata. Diskutovano je o ulozi međunarodnih finansijskih institucija u podršci projektima obnovljivih izvora energije.
Drugi panel pod nazivom „Energetska prekretnica, inovacije, investicije u energetsku efikasnost: Kakvo je stanje stvari u regionu?” fokusirao se na aktuelno stanje energetske efikasnosti u zemljama regiona. Diskusija je osvetlila ključne izazove u procesu energetske tranzicije, pri čemu je naglašena potreba za boljom regionalnom integracijom tržišta i infrastrukture. Učesnici su naglasili da je, pored ulaganja državnog sektora i međunarodnih institucija, od presudnog značaja i doprinos privatnog sektora, kako bi se obezbedila održiva energetska tranzicija i ubrzala primena inovativnih rešenja u praksi.
Treći panel pod nazivom „Efikasnija energetska politika sa izmenjenim zakonima: Ko nam donosi zakone?” bio je posvećen unapređenju zakonodavstva i jačanju administrativnih kapaciteta u oblasti energetike. Posebna pažnja bila je posvećena procesu donošenja zakona u ovoj oblasti, uz naglasak na njihovom usklađivanju sa standardima Evropske unije.
Ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević, istakla je da je energetika u slučaju Srbije „političko pitanje, zbog naše zavisnosti od energenata“. Takođe je naglasila značaj saradnje sa predstavnicima civilnog društva u ovoj oblasti, kao i potrebu za sprovođenjem velikog broja mera za unapređenje energetske politike. Prema njenim rečima, iako su te mere često složene, njihovo sprovođenje je ključno i mora se ubrzati kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi.
Na poslednjem panelu pod nazivom „Final Destination – energetska bezbednost: Šta Evropa mora učiniti 2025?“, u razgovoru sa Peterom Altmajerom, bivšim nemačkim saveznim ministrom za privredu i energetiku, istaknuti su ključni izazovi i mogućnosti za postizanje energetske bezbednosti i održivog razvoja.
Panel je zaključio da su ulaganja u energetsku infrastrukturu, kao i usklađivanje sa standardima zaštite životne sredine, od suštinskog značaja za održivu budućnost regiona. Altmajer je naglasio: „Sve dok se rat u Ukrajini ne završi, imamo interes da očuvamo funkcionisanje globalne razmene. Za stabilno i isplativo snabdevanje širom Evrope potreban je prekogranični protok konvencionalne, nuklearne i obnovljive energije.“
Posebno je istaknuta potreba za intenzivnijom saradnjom između Evropske unije, Zapadnog Balkana i međunarodnih partnera kako bi se obezbedila energetska nezavisnost i ostvarili ciljevi održivog razvoja. Panel je zaključio da su zajednički napori svih aktera ključni za suočavanje sa globalnim energetskim izazovima i stvaranje otpornog energetskog sistema do 2025. godine.
Konferencija je ponudila konkretne preporuke za dalji razvoj energetskog sektora u regionu, uključujući stabilizaciju regulatornog okvira, ulaganje u infrastrukturu, jačanje energetske efikasnosti i suzbijanje energetskog siromaštva.
